Medju decom je sve prisutnije digitalno nasilje, ali se samo jedan odsto dece obrati za pomoć kada je tom nasilju izloženo, izjavila je u Nišu Danijela Vukić Denić spoljni saradnik Ministarstva prosvete za zaštitu od diskriminacije, nasilja i zlostavljanja i pedagog u školi „9. oktobar“ u Prokuplju. Ona je kazala na tribini posvećenoj vršnjačkom nasilju da je digitalno nasilje takvo da se širi „brzinom svetlosti“, a da žrtva ne može da nadje sigurno mesto i utočište ni kod kuće, jer se to nasilje dešava i kada nije na internetu.
„Zbog toga što ne postoji zona sigurnosti digitalno nasilje je strašnije i opasnije, ukoliko uopšte može da se poredi sa drugim vrstama nasilja“, rekla je Vukić Denić.
Ona je kazala da su uzroci vršnjačkog nasilja sveobuhvatni i treba ih tražiti u porodici, vršnjačkoj grupi, društvu i školi.
„Ne bi bilo nasilja kada bi svi imali nultu toleranciju prema nasilju. Naša kultura, tradicija i tradicionalno vaspitanje tolerišu nasilje i deca koja podržavaju takav oblik ponašanja svoje probleme u porodici, školi i u vršnjačkoj grupi, rešavaju nasilnim putem“, izjavila je Vukić Denić.
Kako je dodala, dok god budemo imali toleranciju na nasilje nad decom, ženama, starim i bolesnim osobama, nasilja će biti.
Prema njenim rečima, u suzbijanju vršnjačkog nasilja veoma je važna edukacija i zajednička reakcija čitavog društva.
„Deca su stalno na društvenim mrežama, na jutjubu. Moraju da budu edukovana, moraju da znaju da kada jednom negde postave neki sadržaj, on tu zauvek ostaje i može uvek da se iskoristi i zloupotrebi“, rekla je Vukić Denić.
Ona je istakla da nije dovoljno sve to što škole preduzimaju u suzbijanju vršnjačkog nasilja, već je potrebna i pomoć porodice, zdravstvenih ustanova, centara za socijalni rad, tužilaštva i policije.
„Preventivne aktivnosti koje škole organizuju su delotvorne, ali bile bi delotvornije kada bi imale podršku i sa strane. Škole su samo jedna karika u celoj toj priči“, izjavila je Vukić Denić.
Psihoterapeut Centra za psihološku edukaciju „Psihonega“ Stevan Stanojević izjavio je da uzrok agresivnog ponašanja dece treba tražiti prvenstveno u porodici.
„Odnos roditelja i dece sada karakteriše mnogo slobode bez discipline. Prezaštićena deca jedan je od osnovnih problema. Deca mogu da se ponašaju kako žele bez straha da će biti kažnjena i imaju mnogo nisku toleranciju na frustraciju“, izjavio je Stanojević.
Prema njegovim rečima, sve je više adolescenata koji, kada ih pitate kako su nagradjivani i kažnjavani u porodici, ne znaju uopšte šta ih pitate, jer nikada u životu nisu nagradjeni već su uvek dobijali sve što žele bez toga da nešto ispune.
„Sve je više dece koja u porodici nikada nisu kažnjena za svoje ponašanje i koja mogu da rade šta hoće“, izjavio je Stanojević.
On je rekao da je veliki problem i to što roditelji sada generalno ne gledaju racionalno na problem kada je njihovo dete nasilno.
„Roditelji staju na stranu svoje dece, veruju im i ne žele da saradjuju. Kada je dete mirno kod kuće, a pravi problem u školi, smatraju da je problem u školi a ne u njihovom detetu. Smatraju da njihovo dete neko provocira“, izjavio je Stanojević.
Trbina posvećena vršnjačkom nasilju deo je ciklusa psiholoških tribina koji organizuju Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Nišu i Centar za psihološku edukaciju „Psihonega“.
