Uprkos pandemiji korona virusa Ćele-kula je i prošle godine bila najposećeniji istorijski spomenik u Nišu – od 23.000 posetilaca istorijskih spomenika u gradu i oklolini nju je posetilo 13.000.
Prema podacima Narodnog muzeja, u 2018. godini taj spomenik je obišlo više od 45.000 ljudi, a u 2019. više od 55.000.
U prva dva meseca ove godine Ćele-kulu posetilo je više od 1.200 ljudi, medju kojima je bilo i stranaca.
Prema rečima višeg kustosa niškog Narodnog muzeja Bojane Milenković, zbog Ćele-kule u Niš dolaze turisti iz svih krajeva sveta i mnogi od njih odlaze zaista potrešeni saznanjem da je kula podignuta tako što su u nju uzidane glave srpskih boraca poginulih na brdu Čegar kraj Niša.
Milenković je podsetila da je bitka na Čegru počela 31. maja 1809. kao jedna od bitaka u Prvom srpskom ustanku, a za oslobodjenje Srbije od viševekovne osmanske vladavine.
„Srpski vojskovodja Stevan Sindjelić se lavovski borio na Čegru sa svojim Resavcima, ali kada je video da neće moći da održi položaj, s obzirom da nije dobijao nikakvu pomoć sa drugih srpskih položaja, odlučio se za jedan herojski čin – pucao je u barutanu u svom šancu“, kazala je Milenković.
U eksploziji je stradalo, dodala je Milenković, oko 2.000 srpskih vojnika i izmedju 4.000 i 5.000 turskih vojnika.
„Ljut zbog takvog čina i nameran da zaplaši narod u Srbiji, zapovednik Niša Hušid-paša naredio je da se srpskim vojnicima odseku glave i da se sa njih skine koža. Napunjene pamukom, glave je poslao sultanu u Istanbul kao ratni trofej, a od samih lobanja je nastala Ćele-kula“, izjavila je Milenković.
Prema njenim rečima, od 952 glave koje su ugradjene u kulu do danas je ostalo samo 58, a razloga za to je više.
„Sve do 1.878. godine, odnosno do oslobodjenja Srbije od Turaka, kula je bila potpuno na otvorenom, tako da je zub vremena učinio svoje, ali i ljudi. Predanje kaže da su ljudi izvlačili lobanje kako bi ih sahranili na dostojan, hrišćanski način“, rekla je Milenković.
Kako je kazala, nad Ćele-kulom je 1.878. godine podignuta nadstrešnica, a kapela koja je i dan danas štiti izgradjena je 1892. godine, po projektu arhitekte Aleksandra Leka.
