Kada bi u Nišu bilo organizovano takmičenje za „super mamu“, u najužem izboru za nagradu našla bi se svakako Ivana Jovanović (32) koja sa suprugom Dejanom (42) ima jedanaestogodišnjeg Vuka, šestogodišnju Elenu i dvogodišnju Laru.
Ona je uspela da uskladi roditeljstvo i nimalo lake studije na Fakultetu umetnosti i postane mama troje mališana i profesor likovnog vaspitanja.
Ivana je za portal „Kišboran info“ kazala da je studiranje uz tri mališana zahtevalo veliko odricanje i veliku borbu čitave njene porodice.
Studiranje sa bebom
„Dejan i ja smo se venčali kada sam bila na prvoj godini fakulteta. Dobili smo sina i pauzirala sam zbog bebe godinu dana. U to vreme živeli smo sa suprugovim roditeljima u Donjem Dušniku koji je udaljen od Niša oko 36 kilometara. Nastavila sam studije, a svekar i svekrva su čuvali Vuka, pošto je suprug radio. Putovala sam svakoga dana autobusom na fakultet i provodila na časovima svakodnevno oko osam sati. Nije bilo onlajn nastave, sve što smo crtali i slikali, radili smo na fakultetu“, rekla je Ivana koja je osnovne studije slikarstva završila sa prosekom 9,36.
Jovanovići su se potom preselili u Niš zbog Dejanovog novog posla u jednom velikom marketu, a njihova porodica se vrlo brzo uvećala rođenjem Elene. Briga o dva mala deteta nije sprečila Ivanu da završi master studije na Fakultetu umetnosti, a nakon tih studija na svet je došla Lara.
„Odmah po završetku osnovnih studija ukazala se prilika da se na određeno vreme zaposlim u školi kao nastavnik likovnog vaspitanja, tako da od tada stalno radim, ali na određeno vreme. Nisam uvek imala posao u struci, radila sam jedno vreme i u trgovini, ali nam je bila potrebna još jedna plata u porodici, pa sam neko vreme se i time bavila. Trenutno predajem likovno u gimnaziji „Stevan Sremac“. To je takođe posao na određeno vreme, do povratka koleginice sa porodiljskog odustva. Nadam se da ću uskoro uspeti da pronađem novi posao, a nadam se da će jednoga dana to biti i posao za stalno “, kazala je Ivana.
Stalno zaposlenje i dve sigurne plate ovoj petočlanoj proodici bi omogućile da obezbede sostveni „krov nad glavom“, pošto poslednjih šest godina žive kao podstanari.
Sopstvena kuća još je samo san
„Planiramo da jednoga dana podignemo kredit i kupimo kuću. Time bi rešili jednu zaista veliku brigu. Do sada smo tri puta morali da se selimo, a to je veliki stres. Uvek se postavi pitanje da li ćemo uspeti pronađemo adekvatan stan, da li će biti preskup zakup, da li će nam odgovarati nova lokacija. Deca rastu i već sada je potrebno da svako od njih ima neki svoj kutak za učenje i igru, a kako rastu to će im biti sve potrebnije“, rekla je Ivana.
To što su nakon preseljenja u Niš bili podstanari, sa poslom na određeno vreme, za Jovanoviće nije bila prepreka da nakon sina dobiju i dve ćerke. Još dok su se zabavljali, priželjkivali su troje dece i želja im se ispunila. Međutim, ono što ih je zaprepastilo jeste osuda okoline.
Bilo je i osuda, ali se nisu pokolebali
„Mnogo ljudi nas je osuđivalo što smo se odlučili za rođenje trećeg deteta, a nemamo sopstveni stan, niti sigurne plate. Bilo je pitanja šta će nam treće dete kad već imamo i devojčicu i dečaka, šta će nam uopšte treće dete i da li smo ga planirali. Mi uopšte nismo gledali na to kog su nam pola deca. Smatramo da dece nikad nije dosta. Naša želja da imamo veliku porodicu je hvala bogu ispunjena i srećni smo zbog toga“, istakla je Ivana.
Jovanovići dobijaju od države nadoknadu od 12.000 dinara za treće dete, dok nemaju pravo na dečiji dodatak za prva dva deteta jer njihove plate premašuju propisani cenzus. Novac koji država izdvaja za rođenje deteta, po njihovom mišljenju, kod najvećeg broja roditelja ne predstavlja razlog za proširenje porodice.
Ljubav je presudna
„Za rođenje deteta odlučujuća je ljubav prema detetu, smatram da novac ne igra nikakvu ulogu. Kad smo se odlučivali za rođenje deteta nikada nismo razmišljali o finansijskim problemima kao preprekama. Da smo čekali da rešimo sve probleme, da se stambeno obezbedimo, pa da završim fakultet, da dobijem stalni posao, ostala bih sigurno samo na jednom detetu. Odlučili smo se da „u hodu“ proširimo porodicu, a međusobna ljubav i podrška daju nam snagu da prevaziđemo sve poteškoće“, rekla je Ivana.
Radni dan u domu Jovanovića kreće u sedam sati, a ne završava se nikad pre 23 sata. Za to vreme je puno „akcije“, Vuk ide u školu, Elena u predškolsko, a Lara u vrtić. Tokom popodneva slede obaveze u kući i Vukovi fudbalski treninzi. Njegova pomoć i pomoć bake i deke oko čuvanja devojčica, Ivani i Dejanu je posebno dragocena.
„Akcija traje čitav dan, tako da veoma malo vremena mogu da izdvojim za slikarstvo. Nadam se da ću tokom godina, kako deca budu rasla, imati više vremena da radim ono što zaista volim. Trenuno se najviše pronalazim u apstrakciji i asocijativnom slikarstvu, tamo mogu da ispoljim svoje emocije, doživljaje i osećanja, koja, kad uzmem četikicu u ruke, prosto pljušte na platno i boje idu same“, objasnila je Ivana.
Prema njenim rečima, rad sa decom u školi nije težak i pričinjava joj zadovoljstvo poput slikanja.
(Kraj)
Projekat „Za bebu više“ je sufinansiran iz budžeta Gradske opštine Medijana . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
