Jedanaestočlana američka porodica Maldonado iz Nju Džerzija obeležila je nedavno tri godine boravka u Srbiji.
Milagros (46) i Majkoi (41) Maldonado i njihova deca Abigejl (19), Viviana (18), Debora (15), Semjuel (14), Markos (13), Valeria (12), Viktoria (11) i Markos (6) doseli su se u Niš avgusta 2016. godine, dok je njihova najstarija ćerka Milagros (26) ostala da živi u Sjedinjenim Američkim Državama.
Abigejl je završila gimnaziju „9. maj“, Viviana, Debora i Semjulel učenici su gimnazije „9. maj“, Markos, Valeria i Viktoria idu u Osnovnu školu „Dositej Obradović“, dok je Markos (6) krenuo u vrtić. Milagros je domaćica, a Majkoi drži časove engleskog preko interneta.
Porodica Maldonado nije doselila u Niš zbog posla, već igrom slučaja – zato što su Srbiju i Niš izvukli „iz bubnja“ kao mesto za preseljenje.
Prema rečima Majkoi Maldonado (41) njegova porodica pripada Katoličkoj crkvi koja, poput drugih crkava, organizuje odlazak svojih parohijana u različite zemlje sveta.
„Ko je zainteresovan za odlazak prijavi se i imena porodica i zemalja stave se u bubanj. Kada smo se mi prijavili u ponudi su pored Srbije bile i Kina i Brazil. Mi smo izvukli Niš i Srbiju i odlučili da dodjemo ovde“, kazao je Majkoi Maldonado.
Njegova supruga Milagros istakla je da im je u početku bilo teško i da su bili uplašeni, ali da je sada sve mnogo lakše, naročito što sada svi, osim najmanjeg deteta manje, više govore srpski jezik.
„Dolazak u Niš bio je veliki izazov za sve nas, posebno za decu koja nisu znala jezik. Naš dolazak bio je šokantan i za nastavnike u školama, jer su dobili američke djake koji ne pričaju srpski“, rekla je Maldonado.
Dolazak u Srbiju i polazak u školu nezaboravni je dogadjaj i za svu decu porodice Maldonado.
Debora Maldonado (15), učenica drugog razreda gimnazije „9. maj“ priseća se da su doputovali u Niš u četvrtak, a već u ponedeljak su morali da krenu u školu.
„U školi u Nišu je sve mnogo drugačije nego u Americi, izmedju ostalog tamo se nose uniforme a ovde ne. U početku smo koristili gogl prevodioca da bi se sporazumevali. Učimo jezik, ali je jako težak, naročito izgovor“, rekla je Debora.
Ona je kazala da su ih deca u školi „Dositej Obradović“ i gimnaziji „9. maj“ lepo prihvatila, a uopšte ljudi u Nišu su ljubazni i prijateljski naklonjeni prema njima.
„U Americi nije ništa neuobičajeno kada imate više dece, mi volimo da kažemo da smo jedan veliki bend. Porodicama sa više dece je lakše da žive u Americi, Mogu da kupe velike porcije hrane i da imaju za nekoliko dana, ovde svakog dana idu u nabavku“, rekla je Debora.
Majkoi Maldonado (41) dodao je da im je na početku dolazak u Srbiju bio izazov i sticanje novog iskustva, a sada im je mnogo lepo, upoznali su grad i komšije.
„U Srbiji je sve blizu, a u Americi je sve veliko i daleko. Niš nam se mnogo svidja jer jer ima dugu istoriju. Porodice ovde decenijama žive u istom mestu, u Americi se ljudi stalno sele. Život je mnogo jednostavniji u Srbiji. Tamo se mnogo više para troši na nepotrebne stvari, ovde ljudi kupuju samo ono što im je neophodno“, kazao je Maldonado.
Svi članovi porodice Maldonado sa oduševljenjem govore o srpskim specijalitetima – bureku, pljeskavici i ćevapima, a kažu i da su krenuli da sami prave ajvar.
„Hrana je ovde mnogo zdrava i vidite šta jedete. Naučili smo da spremamo i ajvar. Slično jelo postoji i u Peruu, spremala ga je moja baka, tako da volim da kombinujem ta dva jela i pravim svoj ajvar“, rekao je Majkoji Maldonado.
Porodica Maldonado za sada ne planira povratak u Ameriku, mada bi deca volela da po završetku školovanja u Nišu upišu neki od koledža u domovini. Odluku o preseljenju prepuštaju roditeljima, a Milagros i Majkoji su kazali da njihov ostanak u Nišu zavisi i od srpske vize za koju moraju da konkurišu i dobijaju svake godine.