Veliki saveti za pokretanje malog biznisa

Šta je važno da znaju, posebno mladi ljudi koji svoju budućnost vide ne u traganju za državnim poslom, već u pokretanju sopstvenog posla, u koji će uložiti znanje, rad i kapital?

Prava adresa za to pitanje je „Eneca“, poslovno udruženje koje pomaže pokretanje i proširenje malih biznisa. Za 16 godina koliko postoji pomogla je osnivanje i razvoj oko 2.500 malih biznisa iz cele Srbije, iz 116 opština.

Krenuli su kao lokalna organizacija iz Niša. Na jugu Srbije pokrenuli su oko 800 malih biznisa. U pitanju je 85 različitih delatnosti iz oblasti proizvodnje, usluga, poljoprivrede.

„Što se tiče sektora poljoprivrede, trudili smo se da pomognemo razvoj biznisa koji rade na drugačiji način, primenjuju agrotehničke mere, koriste iskustva iz drugih zemalja, da se povećaju prinosi. Što se tiče usluga, to su bili uglavnom ljudi koji su ostali bez posla koji su pokretali svoje biznise kako bi pomogli sebi i svojoj porodici, Naravno, svi su oni posle došli do toga da su zapošljavali nove radnike.

Što se tiče proizvodnje, tu smo se fokusirali na na više oblasti: zbog komparativne prednosti tu je prehrambena industrija. Zatim, tu je tekstilna industrija, prerada drveta, metalski sektor i proizvodnja plastike“ – izjavio je Milivoje Jovanović, program menadžer i suosnivač Udruženja „Eneca“.

Mnogi ljudi konkurišu za njihove grantove, sa brojnim idejama za biznis.

„Međutim, mi gledamo da neke obične, „kopirane ideje“ uskladimo sa potrebama tržišta. Cilj je bio da razviju takve biznis modele poslovanja koji će omogućiti da razviju proizvode i usluge koji odgovaraju potrebama tržišta, rešavaju konkretne potrebe kupaca i da se na taj način izdvoje u odnosu na konkurenciju.

Takođe, radimo i sa inovativnim biznisima – u smislu inovacija proizvoda i usluga, ali posebno inovacija procesa, gde i neke firme koje dugo rade na tržistu trudeći se da povećaju obim proizvodnje i snize troškove poslovanja, te procese unapređuju, bolje sistematizuju i optimatizuju svoju proizvodnju i na taj način rade inovacije.

Da li opstaju nove firme?

Srpska statistika je da 70 posto biznisa propadne u prve tri godine i to nije ništa lošija statistika nego u svetu jer mali biznisi svuda nastaju i nestaju. Ali, ono što je jako bitno je da nije uvek prvi biznis uspešan. U Srbiji često ljudi pokušaju jednom i odustanu, ne pokušaju nikad više.

Svetska statistika kaže da je odnos 2,7 – što znači da je između drugog i trećeg biznisa onaj biznis koji je uspešan i koji posle nadoknadi sav uložen trud, vreme i novac. Ne uspe svako iz prvog puta i ne treba biti obeshrabren ukoliko prvi put niste uspeli. Najbitnija iskustva i znanja se stiču i iz neuspeha, jer ne ponavljamo iste greške. Ono po čemu se Eneca izdvojila i omogućila opstanak svojih klijenata i kasniji razvoj je pružanje usluga podrške ne samo kod osnivanja već i kod razvoja poslovanja:

– razvoj poslovnih modela i strategija – dobro targetiranje – adekvatno pozicioniranje na tržištu u očima potrošača, kupaca – bilo da su oni privredna društva ili fizička lica.

After care je ključan za opstanak biznisa, pa mi kao konsultanti dajemo konkretne savete i predloge kako mogu da vode i razvijaju svoj biznis. I da se prilagođavaju.

Kako kovid pandemija utiče na poslovanje?

Pandemija korona virusa pokazala je da su se potpuno promenile navike potrošača. Srednja kategorija proizvoda i usluga, koji nisu neophodni za život, najviše je bila pogođena. Ali, neke bazične potrebe ljudi su ostale iste, tako da su ti biznisi ostali isti, dok su neki (prehrana, farmacija) čak i porasli. Nije pala prodaja ni premijum proizvoda, čak se i povećala. Srednja kategorija proizvoda je najviše stradala i tu je bilo neophodno redefinisanje poslovnih modela.

Da li mladi bolje razumeju novo vreme, nove modele poslovanja?

„Da, mladi bolje razumeju jer ne shvataju stvari lokalno. Ljudi koji su stariji, koji su već radili u nekoj industriji ili drugoj oblasti, kreću od svog grada, svoje ulice. Pa, dokle stignu. Ako za tri godine stignu da pokriju južnu Srbiju, to je OK, pa za pet godina do Beograda, a izvoz možda za deset godina…

Mladi tržište posmatraju globalno, mnoge proizvode planiraju odmah za svetsko tržište. Najbolji primer je informaciono-komunikaciona tehnologija, ali nije najveća ekspanzija samo u tim oblastima. Te inovacije koje IT omogućava najviše unapređuju neke druge industrije. Najveće IT inovacije su u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji…“ – izjavio je Jovanović.

Primeri

Jedan od primera da se ne radi aplikacija radi aplikacije je poljoprivreda, vinogradarstvo. Pomoću aplikacije skenirate vinovu lozu, tako dobijete mnoge potrebne informacije.

U prehrambenoj industriji to je onlajn prodaja.

Najbolje su one inovacije koje proizlaze od realnih potreba.

Saveti

Pitanje „Čime da se bavimo?“ je najbolje i najgore pitanje, kaže Jovanović.

„Čovek već treba da zna barem otprilike čime želi da se bavi, šta zna da radi ili šta žele da nauči da radi. Ponekad je bolje krenuti od nule – da ne rade „kako je radio njihov deda“, da ne robuju prevaziđenim znanjima već unesu neki novi način razmišljanja. Najvažnije je da za svoj proizvod ili uslugu imatju tržište. Ili, ukoliko je inovativan proizvod, da li može da se kreira novo tržište“

Objašnjava da je filozofija „ja imam proizvod ili uslugu koju znam da proizvedem pa ću da pokušam da ih nekom prodam“ pogrešna.

„Kupac želi neku uslugu ili proizvod. Pravo pitanje je da li ja to mogu da proizvedem tako da nudi vrednost, da odgovara po kvalitetu i ceni, da bude adekvatno promovisan i dostupan na tržištu“.

Savet mladima je back to basic: Vratimo se realnim ljudskim potrebama – Šta ljudima treba i da li možemo to da ponudimo na neki bolji, inovativniji način, efikasniji. Sve napotre treba da usmerimo ka onoj grupi kupaca koja će realno kupiti proizvod.

Pratite konkurenciju

Uvek postoje istraživanja tržišta, ali najbolje je pratiti konkurenciju.

„Konkurencija je najbolja stvar na svetu. Pratite ono što konkurencija radi. Ono što je dobro, treba prepisati. Ono što ne valja, ispraviti. Na taj način rešavate bolje tu ljudsku potrebu ili problem. Ne traba izmišljati „toplu vodu u bojleru“. Ima mnogo ljudi koji dolaze sa novim idejama, kažu to nema nigde na svetu. Međutim, po statistici postoji 97 posto šansi da to ne postoji nigde jer ne postoji ni potreba za tim, a samo tri posto šansi da je reč o genijalnoj ideji. Međutim, ima još jedna statistika koja kaže da 3.000 ljudi u istom trenutku u svetu pomisli na jednu istu inovativnu ideju. Međutim, da li će iko da razvije tu ideju, to je već pitanje.

Kod inovativnih ideja jako je važno da se brzo odreaguje. Danas je tako vreme, ako ne uradite nešto čim ste pomislili na to, posle će da bude kasno, neko će da vas prestigne.

Veština prodaje ključ uspeha

Suština je da danas svako može sve da proizvede, ali malo ljudi može da proda. Veština prodaje je ključna. Ne morate da imate ni najbolji proizvod ni najbolju uslugu ukoliko znate „da lepo upakujete priču“ – ukoliko znate šta je važno za kupca, koje vrednosti on očekuje. Jer, neko očekuje da bude kvalitetno, neko da bude brzo. Neko očekuje da naruči i onda čeka tri meseca, a neko bi hteo da to odmah nađe u prvom marketu.

Naravno, neka firma može da se usmeri ka različitim grupama kupaca.

U Nišu dominira sektor usluga

U Nišu, iako je nekad bio industrijski centar, sada dominira sektor usluga.

Tokom 2019. godine ukupno je bilo registrovano oko 9.700 preduzetničkih radnji i 3.000 privrednih društava. To su mahom paušalne delatnosti, usluge, zanatski poslovi poput frizera, kozmetičara, u paušalce spadaju i IT stručnjaci, programeri, knjigovodstvene agencije…

„Nama nedostaje sektor proizvodnje. Jer, bitno je razumeti da proizvodnja pokreće stvari, proizvodnja stvara dodatnu vrednost a usluge je preraspodeljuju“ – kaže Jovanović.

Pomoć za inovativne ideje

Važno je i raspitati se kakvu pomoć možete dobiti za pokretanje ili razvoj sopstvenog biznisa.

Ove godine Eneca je kao partner učestvovala u velikom projektu StarTeck koji realizuju kompanija Filip Moris i NALED. Ukupno 29 timova, start-up firmi i malih i srednjih preduzeća dobili su za najinovativnije ideje bespovratna sredstva u rasponu od 20.000 do 100.000 dolara, ukupno milion dolara.

Eneca je ove godine dodelila i 50 malih grantova za jug Srbije, za šest okruga – Nišavski, Pirotski, Jablanički, Pčinjski, Borski i zaječarski. Oko hiljadu i po evra za pokretanje malog biznisa, za mlade žene, Rome i povratnike po readmisiji.

U toku je novi konkurs za 50 biznisa za donaciju od 3.600 evra za pokretanje biznisa i unapređivanje postojećeg posla i zapošljavanje novih radnika.

*Projekat je sufinansiran sredstvima Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.