Mladi retko kada i retko gde mogu da se upoznaju sa starim zanatima i proizvodima kojima se, iako se izrađuju po drevnim receptima i na tradicionalni način, i te kako može udahnuti novi život.
Zato ne čudi veliko interesovanje građana za manifestaciju „Čuvari nasleđa“ koja je organizovana u Oficirskom domu u Nišu.
Maja Sević iz Udruženja za negovanje tradicije „Višnja“ rekla je da im je cilj bio da predstave stare zanate i okupe ljude koji na taj način čuvaju nasleđe i tradiciju.
Kako izgledaju ćilimi koje su pravile naše bake i kako se izrađuju narodne nošnje, sapuni, nakit, dekupaž?
U okviru „Čuvara nasleđa“ organizovan je i mini festival ćilima iz starih kovčega.
“Iako se ćilimi uglavnom povezuju sa Pirotom, treba znati da su ih izrađivale i ovdašnje žene, iz Moravskog kraja, Niša… Niški ćilimi imaju jedno lice, uglavnom su rađeni iz dva dela, a spajani su na sredini. Od šara tu su ruže, romboidi i druge šare” – rekla je Sević.
Kako bi se zainteresovani bolje upoznali sa ćilimarstvom, ali i sa drugim starim tehnikama obrade prirodnih materijala, organizovane su brojne radionice, između ostalih vez, pletenje, tkanje, kao i radionice za pravljenje slika i lutkica od pustovane vune.
Pustovanje vune, nekada zaboravljeno, ponovo je sve zanimljivije upravo zbog mogućnosti izrade i prodaje svakodnevnih upotrebnih pregdmeta – kapa, šalova, torbi, pa i nakita, lutkica i raznih dekorativnih predmeta.
Pustovanje se još naziva i filcanje vune i to je najstariji zanat za upredanje vlakana, stariji i od tkanja. Tako izrađeni predmeti su otpotni I dugovečni, a izrađeni su od prirodnih materijala, koji se u poslednje vreme sve više cene.
Nekada su se farbali prirodnim bojama od trava, lišća i cveća, danas se uglavnom koriste boje za tekstil.
Mladima su naročito zanimljive bile radionice za izradu prirodne kozmetike, pa su tako mogli da nauče kako se pravi grožđana mast u kućnim uslovima.
Da li su mladi zainteresovani?
„Jesu, kada se stari zanati prikazuju na zanimljiv način“ – rekla je Sević.
Dekupaž tehnika
Marinkov Biljana predstavila je dekupaž tehniku, u koju je 2015. krenula kao hobi, a od 2018. ima Dekupi radionicu, sa autentičnim motivima i poznatim šarama pirotskog kraja.
„Motiv ćilima je tražen, ali i personalizovani pokloni – uglavnom na upotrebnim predmetima. Postupak je osetljiv, spor, to je ručni rad. Ali je pravo uživanje, poput meditacije“- objašnjava.
Da li može da se zaradi?
„Teško da je održivo. Održivo je u trenucima kada se održavaju manifestacije, kad ima turista … ali zimi nema posla. Većina zanatlija ili miruje ili odustaje u tom periodu, što nije dobro, jer tu su nam opterećenja i neki novi nameti poput fiskalizacije, pa odlučuju da to bude hobi a ne posao. Uz neke podsticaje i mere verujem da bi se veliki broj više žena (jer se one više bave ručnim radom i više su bez posla) odlučio da im to bude posao. Trudimo se i da se modernizujemo. Edukujemo se da radimo sa upotrebnim predmetima. Za nas je važna svaka vrsta marketinga, ali jako je teško da se održi posao“ – kaže Marinkov.
Červiš i mast i hleb
Majstorović Petar, koordinator Udruženja ugostiteljsko turističkih poslenika Niša kaže da je hrana takođe način na koji se čuva tradicija. Červiš ili ajmokac, na primer – jelo sa piletinom u sosu od belog luka. Červiš sa severa, mast i hleb sa juga, sarmice iz Pirota… sve čuva tradiciju nekog dela Srbije.
Zašto se razlikuje hrana spremljena na tradicionalan način od one koju sami spremamo kod kuće?
„Mi koristimo da tako kažem proste namirnice. Na primer, červiš – samo so, voda, meso, beli luk – starinski, domaći recept, zato ima tako lep ukus i miris“ – odaje tajnu Majstorović.
Prosidba uz licidarsko srce
Radnja za proizvodnju licidarskih srca Jasmine Jovanović ovu poslasticu proizvodi već deset godina. Jasmina kaže da je najveća nagrada osmeh na licima dece, ali i odraslih koji se tako vrate u svoje detinjstvo.
Najveće srce koje su napravili bilo je veliko 40×40 centimetara, a urađeno je za mladića koji je tako zaprosio devojku.
Tekst je deo projekta „Zlatne ruke niških zanatlija“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Niša