Boćanje, sport veoma popularan među osobama sa invaliditetom u zemljama u našem okruženju, počeo je nedavno da se igra i u Nišu, a uskoro bi trebalo da bude formiran i prvi klub koji će okupiti sve one koji žele da treniraju boćanje.
Za to su zaslužni profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Bojan Jorgić i Aleksandar Ilić, mladić oboleo od mišićne distrofije.
Jorgić je za portal „Kišobran info“ rekao da je njegova želja da se pored golbala, košarke u kolicima, stonog tenisa i plivanja, osobe sa invaliditetom u Nišu bave i boćanjem.
„Moje kolege Miljan Hadžović i Marko Aleksandrović sreli su se u gradu sa Aleksandrom Ilićem i pozvali ga da počne da trenira košarku u kolicima. Međutim, njegovi pokreti rukama nisu takvi da može da igra košarku. Hadžović se onda se setio i pozvao ga da dođe na jedan čas predmeta Sport osoba sa invaliditetom, kako bi probao boću koju smo imali kao deo praktičnih vežbi sa studentima. Njemu se ovaj sport veoma dopao i kada se završila nastava on i ja smo nastavili da treniramo kod nas u sali na fakultetu. Imamo treninge dva puta nedeljno“, kazao je Jorgić.
Prema njegovim rečima boćanje je paraolimpijski sport koji je veoma razvijen u zemljama u našem okruženju, naročito u Hrvatskoj. Hrvati imaju predstavnike i na Paraolimpijadi.
„Kada je roč o našoj zemlji, postoji nekoliko klubova, oni se nalaze u Beogradu, Novom Sadu i u Kragujevcu, ali to još nije na nivou da postoje neka zvanična takmičenja i prvenstva. Aleksandar Ilić i ja spremamo se da u januaru formiramo klub za boćanje osoba sa invaliditetom.
Spremamo se za takmičenja i nadamo se da će u Srbiji da se oformi liga i da će moći da se igra prvenstvo. Sigurno ću nam u tom klubu ili sportskom udruženju da nam pomažu Marko Aleksandrović i Miljan Hadžović. Naš cilj pored osnivanja kluba je da privučemo još veći broj osoba sa invaliditetom, da zajedno sa nama treniraju“, istakao je Jorgić.
On je kaza da je specifičnost boćanje to da na sportskim takmičenjima pravo da se nadmeću imaju samo lica sa težim oblicima invaliditeta, odnosno lica koja moraju u svakodnevnom životu da koriste kolica. Među njima su, između ostalih, lica koja imaju teži oblici cerebralne paralize i mišićne distrofije. Čak i osobe sa paraplegijom ne mogu da učestvuju na takmičenjima.
„Mi ćemo da se potrudimo da napravimo da ovaj sport bude inkluzivan. Treniraćemo i sa takmičarima koji mogu da idu na zvanična takmičenja, ali i sa osobama koje imaju manji invaliditet, sa starim osobama, mladima bez invaliditeta koji žele da se oprobaju u boćanju…“, rekao je Jorgić.
Prema njegovim rečima, boćanje se igra sa lopticama ili kuglama. U igri je šest crvenih i šest plavih i jedna je bela koja se zove džek. Može da se igra pojedinačno, u paru i ekipno. Cilj takmičara je da svoju boću bace tako da bude što bliža džeku. Kada se izbace sve crvene i sve plave kugle, sakupljaju se poeni.
