Prodanovići iz Oreovca jedine kazandžije u niškom kraju
Slobodan Dane Prodanović (71) i njegov sin Miodrag (50) poslednje su kazandžije u niškom kraju. U radnji u selu Oreovcu Prodanovići izrađuju kazane za pečenje rakije, kazane za topljenje masti, kante za mleko, pumpe za prskanje voća, kotliće…Takođe izrađuju alate koji su neophodni za rad u kazandžijskoj radnji.
Slobodan Prodanović je rekao da je radnju otvorio još 1969. godine nakon što je završio školu za kazandžije i odslužio vojni rok.
„Stric me je nagovorio da upišem tu školu, pošto je on u to vreme radio kod jednog kazandžije. Potražnja za kazanima je u u to vreme bila velika, jer je bilo puno vinograda oko Niša i ljudi su pekli rakiju od grožđa“, kazao je Prodanović.
Prema njegovim rečima, odmah po završetku školovanja mogao je da počne samostalno da radi zato što je tokom školovanja svakog drugog dana bio na obuci u kazandžijskoj radnji.
„Kod ovog zanata morate da znate da radite više poslova, da varite, letujete, morate da znate iskivanje, istezanje, bravarski zanat. Dosta je naporan posao, i fizički i psihički“, izjavio je Prodanović.
Kupci, dodao je, sada najviše traže kazane za pečenje rakije veličine od 50 do 150 litara, ali ima i onih koji traže kazane od 500 litara.
„Najviše kupaca sada imamo na području oko Beograda, u Kaluđerici, Boleču, Leštanima, Vinči i Borči. Nekada smo najviše kazana prodavali u Negotinskoj krajini, ali sada znatno manje jer tamo nema podmlatka, mladi ne ostaju tamo“, kazao je Prodanović.
Prema njegovim rečima, za kazandžije ima i dalje posla i da od tog posla može da se živi, „ne raskošno“, ali sasvim normalno.
„Zahvaljujući ovom zanatu napravili smo kuću u Nišu, napravili smo radionice u Oreovcu i opremili ih svim potrebnim alatima i mašinama. Čitava porodica živi od ovog posla i školujemo unuku studentkinju i dva unuka. Jedan unuk je student, a drugi srednjoškolac“, rekao je Prodanović.
U radnji je, dodao je, sada glavni njegov sin, ali on i dalje pomogne sve što zatreba iako je u penziji već deset godina.
Miodrag Prodanović je da je u rad kazandžijske radnje uključena maltene čitava porodica.
„Svi priskaču u pomoć kada treba da se ugovori prodaja, da se pozovu kupci, da se urade neki lakši poslovi poput farbanja kazana“, rekao je on.
Kazandžijski posao, rekao je, učio je pored oca od malih nogu i sada obučava radnike koje su zaposlili u radionici, a polako u tajne zanata ulazi i njegov sin Željko.
U svojoj radnji u Oreovcu Prodanovići godišnje izrade najmanje 100 kazana za pečenje rakije, a prema rečima Slobodana Prodanovića svaki od kazana može da se koristi najmanje 50 godina.
(Kraj)
Tekt je deo projekta „Zlatne ruke niških zanaltija“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Niša