Godinama unazad na domaćim i međunarodnim takmičenjima stonotenisera sa invaliditetom medalje i pehare za Srbiju osvaja pre svega reprezentativka Borislava Perić Ranković. U našoj zemlji na žalost mali broj devojčica i devojaka sa invaliditetom bavi se stonim tenisom i upravo to žele da promene u Stonoteniskom klubu „Nais“. Treneri ovog kluba svim silama se trude da što više mladih dovedu u stonoteniski dom kako bi zavoleli stoni tenis, a njihovi napori polako ali sigurno daju rezultate. Zahvaljujući njihovom angažovanju „Nais“ ima dve mlade i uspešne takmičarke devetnaestogodišnju Emiliju Stošić i osamnaestogodišnju Andreju Stevanović.
Emilija Stošić, studentkinja Fakulteta turizma i hotelijersta rođena je sa spinom bifidom, ozbiljnim oboljenjem kičmene moždine. U kolicima je, ali je to ne sprečava da trenira stoni tenis i da osvaja medalje.
„Stoni tenis treniram dve godine. Za Stonotenisku klub osoba sa invaliditetom „Nais“ čula sam od supruge mog trenera Bojana Stamenkovića. Došla sam na jedan trening, uzela reket u ruke i videla da mi se stoni tenis baš sviđa, da bi mogla njime da se bavim. U početku sam trenirala dva ili tri puta nedeljno, a poslednjih meseci treniram svakog dana. Želim da napredujem, da ostvarujem bolje rezultate od onih koje sam do sada ostvarivala. Uglavnom sam do sada osvajala bronzane i srebrne medalje na takmičenjima, a cilj mi je da to budu uglavnom zlatne medelja“, istakla je Stošić.
Ona je kazala da treninzi i stonoteniski turniri umeju da budu nekada naporni, ali da je to uobičajno u sportu.
„Stoni tenis je meni mnogo toga lepog do sada doneo. Pre svega mi znači to što sam fizički aktivna. Fizička aktivnost mi je omogućila da se bolje osećam, da sam raspoloženija. Pored toga mnogo mi znači i to što stalno putujemo na takmičenja i upoznajem nove ljude i nova mesta. Da nema stonog tenisa sigurno ne bi za ove dve godine obišla sve te gradove koje sam obišla odlazeći na turnire“, naglasila je Stošić.
Mlada niška stonoteniserka savetuje svim mladim ljudima sa invaliditetom da ne sede skrštenih ruku već da se bave nekim sportom, a da posebno razmisle o stonom tenisu jer njime mogu da se bave i ljudi koji su u kolicima poput nje.
Andreja Stevanović (18) došla je u Stonoteniski klub „Nais“ sa predlog svog oca, kome je to predložio trener Bojan Stamenković.
„Bojan me je video u gradu i popričao sa mojim ocem, pozvao ga da dođemo u klub. Nisam pre toga nikada igrala stoni tenis. Probala sam i veoma mi se dopalo. Na žalost morala sam da pravim pauze zbog operacija nogu koje sam imala. Trudim se da ne propuštam treninge, ali nekada ne mogu da ih uskladim sa školom“, objašnjava Andreja, učenica četvrtog razreda Umetničke škole u Nišu.
Ona je kazala da na stonoteniskim takmičenjima osoba sa invaliditetom nema puno devojaka. Uglavnom su to takmičarke koje se već decenijama takmiče.
„Stoni tenis je lep sport i bilo bi lepo kada bi se veći broj devojaka nadmetao. Brzo mogu da se savladaju neki osnovni potezi, a posle se polako napreduje. Idemo na takmičenja, putujemo i to je ono što mi se sviđa“, istakla je Andreja i dodala da i ona poput Emilije priželjkuje što više zlatnih medalja na takmičenjima.
Andreja je do sada imala čak 27 operacija zbog toga što je rođena bez potkoleničnih kostiju. Na žalost. predstoji joj još mnogo operacija. Njene potkolenice moraju da se još produžavaju, ali su kolena i skočni zglobovi zapravo najveći problem jer ih nema. Pored tih operacija potrebna joj je i operacija oba stopala. Operacije su veoma teške i bolne, ali ih Andreja nekako podnese. Lekar koji je operisao izjavio je zadivljen time šta je sve do sada izdržala.
