Pauzu u pripremama za velika evropska i svetska atletska takmičenja, uslovljenu epidemijom korona virusa, srpski paraolimpijac Nemanja Tadić (25) iskoristio je da na porodičnom imanju u selu Čokot pored Niša uzgaja industrijsku konoplju.
Zajedno sa sa mladjim bratom Nebojšom (19) i drugom Strahinjom Stankovićem (26) zasadio je dva i po hektara konoplje i ovih dana njih trojica, uz pomoć prijatelja i članova porodice, kose stabiljike i pripremaju ih za sušenje.
Tadić je rekao da je ideja o sadnji industrijske konoplje potekla od njegovog druga Strahinje koji je dosta čitao o toj biljci, a brat i on su prihvatili ideju jer imaju zemlju i neophodnu poljoprivrednu mehanizaciju.
„Dodatni motiv za uzgajanje konoplje bilo mi je i to što se od nje pravi ulje koje pomaže u lečenju kancera. Bio sam i sam u toj priči, lečio sam se od kancera. Ukoliko ova čudesna biljka nekome pomogne biću srećan“, rekao je Tadić kome je kao sedmogodišnjaku zbog raka kostiju amputirana leva noga iznad kolena.
Tadić je rekao da se zbog epidemije korona virusa i odlaganja Olimpijskih igara i Evropskog prvenstva, privremeno vratio iz Beograda u Čokot i posvetio uzgajanju konoplje.
„Sadili bi konoplju i da nije bilo epidemije, ali ovako je ispalo da su se ‘kockice poklopile’ i da mogu da budem u selu i u vreme setve i žetve konoplje“, izjavio je Tadić.
On je kazao da će se po završetku poslova u selu vratiti u Beograd i nastaviti sa treninzima.
„Nisam odustao od skoka u vis, ali mi je sada rano da tempiram formu za narednu godinu“, izjavio je Tadić, osvajač četvrtog mesta na Evropskom prvenstvu u atletici za paraolimpijce održanom pre dve godine u Berlinu.
Prema njegovim rečima, za uzgajanje konoplje utrošili su dosta para, vremena i energije, ali dobili su odličan proizvod, za koji veruju da će dobiti dobru cenu.
„Sa zadrugom Gramina konoplja u koju smo se učlanili sklopili smo predugovor i očekujemo narednih dana da nam kažu koliko para nude za naš suvi cvet. Ukoliko budemo zadovoljni ponudjenom cenom prodaćemo njima naš proizvod, a u protivnom potražićemo drugog kupca“, izjavio je Tadić.
On je kazao da im je zadruga puno pomogla savetima koji su se ticali pribavljanja dokumentacije neophodne za uzgajanje konoplje.
„Dobili smo dozvolu Ministarstva zdravlja i Ministarstva unutrašnjih poslova, a prethodno smo izvadili potvrde iz suda da nismo osudjivani. Nije bilo problema prilikom uzgajanja, policija je dolazila u kontrolu, ali smo im pokazali dozvole koje imamo i sve je bilo u redu“, kazao je Tadić.
Kako je kazao, za žetvu će im biti potrebno sigurno još deset dana, a uporedo sa tim skidaće cvet sa stabljike i sušiće ga u plasteniku.
„Svakoga dana nas je na njivi po desetak, petnaest. Priskaču nam u pomoć i drugovi i to nam puno znači, to što su pokazali solidarnost sa nama sada kada imamo najviše posla“, izjavio je on.
Nebojša Tadić (19) je rekao da je, nakon dogovora da krenu sa sadnjom konoplje, njegov zadatak bio da izore zemlju i da je spremi za sadnju.
„Oranje je bilo teško, ali je konoplja nakon sejanja vrlo zahvalna za uzgajanje. Nakon sejanja se ne prska i ne okopava. Biljka sama uništava korove i insekte, vrlo je otporna i jaka“, rekao je Tadić.
On je kazao da ovih dana uz pomoć kosačice priključene na traktor, žanju konoplju i vezuju je u snopove na samoj njivi, a kod kuće je seku na cirkularu i odvajaju cvet i seme od stabljike.
„Puno je posla, poslednjih dana spavamo samo pet do sedam sati, ali ništa nam ne pada teško zato što imamo elan. Imamo volju jer je ovo nešto naše“, istakao je Tadić.
Strahinja Stanković rekao je da nameravaju da iskoriste celu stabljiku konoplje, od stabljike do semena.
„Ne planiramo samo profit od cveta, mada to jeste najkvalitetniji i najskuplji deo biljke koji ima višestruku upotrebu u farmaciji. Prodaćemo i seme, od njega može da se pravi ulje i to kvalitetnije od maslinovog, dok od ljuski semenki može da se pravi brašno i protein“, istakao je Stanković.
Stabljike konoplje, za sada su im im u drugom planu, mada i taj deo biljke ima višestruku upotrebu.
„Od stabljika može da se pravi pelet ili da se izvuku vlakna od kojih se pravi odeća ili drugi proizvodi poput biorazgradivih kesa“, izjavio je Stanković.
On je kazao da će se uzgajanjem konoplje sigurno baviti i naredne godine.
„Obojica smo sportisti, ja sam plivač kluba ‘Sveti Nikola’, takoda volimo da isplaniramo to što radimo. Napravili smo dugoročan plan sa konopljom i radićemo i dalje“, istakao je Stanković.
Prema podacima Poljoprivredne stručne službe, u niškom kraju se uzgojem industrije konoplje ove godine bave samo četiri domaćinstva i to prvenstveno zbog prodaje cveta, dok se nekada na ovim prostorima ta biljka gajila isključivo zbog vlakana.
Saša Stanković iz Poljoprivredne stručne službe rekao je da u niškom kraju trenutno niko nema kombajn sa aksijalnim vretenom koji bi mogao da izdvaja vlakna prilikom žetve, tako da se konoplja uzgaja zbog cveta.
Na prostoru nekadašnje Jugoslavije industrijska konoplja gajila se na 50.000 hektara, najvećim delom u Vojvodini.
Zvanična statistika pokazuje da poslednjih godina raste interesovanje za uzgoj te biljke, tako da su sa 60 hektara posadjenih 2015. godine, zasadi konoplje prošle godine povećani na 800 hektara.
Prihod po hektaru, po ocenama poljoprivrednika, otprilike je tri puta veći od prihoda koji se dobija uzgajanjem kukuruza.