Momir Moca Rajković (62) iz Jelašnice kraj Niša jedan je od prodavaca koji na vašarima i pijacama u niškom kraju uvek privlači najviše pažnje, kako svojim proizvodima, tako i svojim traktorom koji mu služi kao štand.
Umesto na štandovima od metala i drveta, Moca svoje proizvode izlaže na traktoru marke „kramer“ iz 1959. godine, a kupcima nudi mnogo toga – bedževe, medalje, ukrasne kutije, table sa zanimljivim natpisima, a proizvodi koji privlače najveću pažnju prolaznika svakako su njegove flaše u kojima se nalaze najrazličitiji predmeti poput manjih flaša, plodovi voća ili pčelinje saće.
Rajković je diplomirao turizmologiju u Ohirdu i dve decenije je radio „Centroturistu“ u Nišu, ali i Budvi, Buljaricama, Bečićima, na Svetom Stefanu i u mnogim drugim turističkim centrima. Nakon zatvaranja „Centroturista“, posao je pronašao u sopstvenoj majstorskoj radionici i u savremenim zanatima, pre svega u laserskoj gravuri, ali i plastifikaciji metala i obradi plastike.
„Imao sam ideju i znao sam šta mi je potrebno od alata, ali dugo nisam mogao da počnem da radim jer nisam bio u mogućnosti da kupim sve te alate. Sada ih imam i mogu da napravim oko 2.000 različitih artikala. U radionici ne radim, već uživam. Čovek koji radi ono što voli, zapravo ne radi nego uživa. Igram se, a toga sam željan od najranijeg detinjstva. Nisam imao igračke, jer su mi uvek kupovali neke stvari koje su mi bile potrebne, poput garderobe, a štedeli na igračkama“, rekao je Rajković.
Kako je kazao, njegove kupce prvenstveno zanima kako uspeva da napravi staklene flaše sa najrazličitijim drugim predmetima.
„Naravno da ne čekam da kruška poraste u flaši pa da je onda napunim rakijom. To odnosi previše vremena i nije uvek uspešno. Uz pomoć savremenog lasera presečem flašu pri dnu, u unutrašnjost stavim proizvod koji želim i potom zalepim dobrim lepkom. Rez se ne vidi, jer dno flaše opletem“, objasnio je Rajković.
On je kazao da svoje proizvode uglavnom prodaje preko društvenih mreža, dok na pijace i vašare ide ukoliko se u blizini Jelašnice i to isključivo traktorom.
„Traktor „kramer“ je za mene vrlo draga uspomena jer sam ga nasledio od dede. Ofarbao sam ga, zamenio mu gume i sredio sam ga da bi bio u voznom stanju i da bi mogao da ga registrujem. Reč je o traktoru koji se retko gde može vidi. Proizvedena je samo jedna serija sa 585 komada. Nema hidrauliku da bi orao, ali može da kosi. Ne koristim ga za to, samo za slikanje, da ljudi mogu da ga vide“, naglasio je Rajković.
Dodao je da ga ljudi često pitaju da li je i traktor na prodaju i koliko para traži za njega, ali svima odgovara da nije na prodaju.
„Pre bi kuću prodao nego traktor“, odlučan je Rajković.
(Kraj)
Tekst je deo projekta „Zlatne ruke niških zanatlija“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Niša