Danas je naveći izazov napustiti paradigmu pukog funkcionisanja postojećih postrojenja za preradu otpadnih voda i sagledati otpadne vode kao resur koji zahteva upravljanje na različitim nivoima i ulaganja u istraživanje i razvoj kako bi se resursi uspešno ponovo uneli na tržišta za društvenu potrošnju, istakla je u niškom EU info kutu dr Dragana Tomašević Pilipović, vanredni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu.
Tomašević Pilipović je na tribini pod nazivom “Od otpada do resursa” rekla da je istoimeni slogan prepoznat kao konceptualni okvir koji pokreće upravljanje otpadnom vodom i izmuljenim sedimentom ka održivom razvoju društva u celini i čini deo efikasnije cirkularne ekonomije.
“Linearna ekonomija se zasniva na principu uzmi i upotrebi. Razmišljalo se samo da bude tržišno isplativa, nije se posmatrala ni zaštita resursa, ni ponovna upotreba, ni reciklaža. Posle toga se u jednom trenutku razmišljalo o reciklaži, ali se opet nije posmatrala zaštita resursa. nego se razmatrala eventualna ponovna upotreba, s tim što je veliki deo resursa završavao na deponiji. Sve više i više se prilazi cirkularnoj, odnosno kružnoj ekonomiji”, istakla je Tomašević Pilipović.
Ona je kazala da nam Cirkularna ekonomija nama daje jedan sasvim drugačiji način razmišljanja. Razmišlja se o resursu, da ga što duže i što više imamo, da bi što više mogli da ga koristimo. To je jako bitno za buduće generacije. Cirkularna ekonomija, dodala je Tomašević Pilipović, osim što štedi resurse, brine i o životnoj sredini.
“Prognoze stručnjaka govore da će do 2050. godine više od polovine svetske populacije biti izloženo riziku od nestašice vode. Kako je do toga došlo? Zbog brze urbanizacije i ogromne količine resursa koji se iskorišćava. Projekcija Evropske unije je da će Zapadni Balkan gde se i mi nalazimo da pogodi ogromna, pre svega, klimatska kriza, a kada nas ona pogodi trpećemo veliku krizu resursa, pre svega nestašicu vode na našoj teritoriji”, istakla je Tomašević Pilipović.
Kako je kazala Tomašević Pilipović, Cirkularna (kružna) ekonomija nudi mogućnost da se prepozna i “iskoristi” puna vrednost vode: kao sirovine za određeni proces, izvora energije i nosioca hranljivih materija i drugih materijala.
“U kružnoj ekonomiji, voda se posmatra kao ograničeni resurs, negativni eksterni efekti su redukovani, uticaji na prirodne resurse minimizirani, a slivovi i drugi prirodni vodeni sistemi se obnavljaju u pogledu količine i kvaliteta vode”, istakla je Tomašević Pilipović.
Ona je kazala da naši gradovi i naša država treba da uče na iskustvima drugih, da preskoče da grade postrojenja za preradu otpadnih voda i odmah pređu na postrojenja za rekuparaciju vode, koja se već koriste u mnogim zemljama Evropske unije.
„Iz otpadne vode koju sami produkujemo možemo da imamo veliku korist, ukoliko se bavimo rekuparacijom vode. Čak 99 posto otpadne vode je upravo voda. Kada imamo postrojenje za rekuparaciju otpadnih voda mi iz tog postrojenja zapravo dobijamo vodu koja može dalje da se koristi. Ta rekuperisana voda može da se koristi za različite svrhe, za piće, za proizvodnju piva i sokova, za dopunu vodnih tela, u poljoprivredi za zalivanje“, izjavila je Tomašević Pilipović.
Prema njenim rečima, prilikom rekuparacije, iz otpadnih voda može da se korist fosfor što je jako bitno jer se fosfor koristi za najrazličitije namene.
„Fosfor je nepohodan svim živim bićima, on je „građevinska komponenta“ za sve oblike života. Fosvor je takođe glavna „građevinska komponenta“ za komercijalna đubriva. Više od 80 odsto iskopanog fosfatnog kamena koristi se se kao đubrivo za proizvodnju hrane. Veliki deo fosfora iz humanog ciklusa završava u prirodnim vodnim telima. Jednom kada se fosfor izgubi najpre u rekama, pa u morima i okeanima gotovo je nemoguće da se on ekonomski rekuperiše“, istakla je Tomašević Pilipović.
Prema njenim rečima, naša zemlja bi mogla da koristi i sediment iz reka.
„Korišćenje sedimenta koji je izmuljen-izvađen iz reke je važno i neophodno, jer upotreba, a ne odlaganje, ima široku društvenu, ekološku i finansijsku korist. Sediment je vredan resurs, to je novo zlato“, istakla je Tomašević Pilipović.
Prema njenim rečima, dve su glavne vrste korisne upotrebe izmuljenog sedimenta – poboljšanje životne sredine i inženjerska upotreba.
(Kraj)
Tekst je deo projekta „Recikliraj danas, sačuvaj sutra“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Niša za 2023. godinu.
