Aleksandra (33) i Vladan Ilić (31) očekuju početkom februara rođenje bliznakinja začetih postupkom vantelesne oplodnje (VTO) u niškom Univerzitetskom kliničkom centru.
Na postupak oplodnje odlučili su se posle godinu i po dana zajedničkog života, a već prvi pokušaj VTO bio je uspešan.
Aleksandra je za portal „Kišobran Info“ kazala da su se za postupak vantelesne oplodnje odlučili posle relativno kratkog zajedničkog života i to je bila njena inicijativa jer je imala loše iskustvo iz prvog braka.
„Sa prvim suprugom sam bila u braku pet godina, ali nismo imali dece. Medicinskim analizama je utvrđeno da je on imao zdravstveni problem, međutim, nije želeo da se leči i razišli smo se. Već nakon šest meseci zajedničkog života sa Vladanom, pošto nije dolazilo do oplodnje insistirala sam da oboje idemo na preglede. Ispostavilo se da imamo odlične rezultate i da lekari ne mogu da ustanove zbog čega ne mogu da ostanem u drugom stanju. Nakon dva neuspela pokušaja inseminacije, uz nagovor lekara, krenuli smo u postupak vantelesne oplodnje“, rekla je Ilić koja je završila ekonomiju na fakultetu „Fabus“.
Ona je istakla da je veoma zadovoljna organizacijom rada na Klinici za ginekologiju i brzinom kojom su uspeli da završe kompletnu proceduru koja prethodi embriotransferu.
„Komisiji koja odobrava VTO prvi put smo se javili 13. januara, a drugi put 10. februara. Na toj drugoj komisiji odredili su mi terapiju sa kojom sam krenula početkom marta. Već tada su nam rekli da će embriotransfer biti tokom maja i tako je bilo, obavljen je 31. maja. Analize krvi su nakon deset dana pokazale da je postupak bio uspešan i da je došlo do začeća, a u sedmoj nedelji trudnoće na ultrazvuku se videlo da su u pitanju dve bebe“, izjavila je Ilić.
Dodala je da su u joj u čitavom postupku VTO bili najteži dani kada je morala da prima hormonsku terpiju i da sama sebi daje injekcije.
„Da bih izbegla svakodnevne odlaske u ambulantu odlučila sam da sama sebi dajem injekcije, ali nisam umela pa sam na početku pravila modrice. Međutim, vrlo brzo sam to savladala i onda je išlo lakše. Zapravo je teži bio psihološki aspekt. To je puno hormona, pa sam bila razdražljiva. Osećaj je kao da se ste PMS-u, ali svakoga dana“, objasnila je Ilić.
Prema njenim rečima, ono što bi svakako trebalo preporučivati parovima koji se nalaze u postupku vantelesne oplodnje jeste razgovor sa psihologom ili sveštenikom, u zavinosti od toga šta već ljudima više odgovara.
„U procesu VTO niko ne obraća pažnju na psihu. Ginekolozi leče vaše telo, ali niko ne preporučuje odlazak kod psihijatra, psihologa ili sveštenika, a razgovor i pspihološka pomoć bi ljudima itekako dobro došla. To je vreme kada treba da budete najopušteniji, a zapravo ste pod najvećim stresom. Neko može da se izbori sa tim, a neko ne može. Mnogo je bitno i koliko je jaka veza između partnera. Međusobno moraju da se stalno podržavaju, da budu jedan drugom podrška kad neko klone duhom“, kazala je Ilić.
Kako je navela, parovi moraju da budu i spremni na to da tokom trudnoće dani neće prolaziti onako kako su ih oni priželjkivali.
„Očekivala sam da će mi trudnoća biti blaženo stanje tokom kojeg ćemo sa suprugom ići na izlete, obilaziti grad, ići u banje, međutim, morala sam, po preporuci lekara, da preležim najveći deo trudnoće. Imala sam i korona virus, ali se hvala bogu sve dobro završilo. Nisam odmah htela u bolnicu, pa mi je to dodatno pogoršalo stanje, ali sam se izborila sa virusom posle 11 dana bolničkog lečenja. Postoji mogućnost i da ostatak trudnoće, sve do porođaja budem na održavaju trudnoće. To još nije sigurno, moram na još jedan pregled, ali nije isključena ta mogućnost“, rekla je Ilić.
Prema njenim rečima, za parove koji se odlučuju za postupak vantelesne oplodnje od velikog značaja je što zdravstveni fond pokriva skoro sve troškove tog postupka i što su žene oslobođene i participacije za analize i preglede.
Kazal je da su morali da tokom čitavog postupka plate samo 3.000 dinara jednu ampulu, a sve ostale su dobili na recept, a pri tom, dodala je, radi se o veoma skupoj hormonskoj terapiji.
(Kraj)
Projekat „Za bebu više“ je sufinansiran iz budžeta Gradske opštine Medijana . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva